Jedan moj prijatelj je prije desetak godina rekao da je prava šteta što EU unaprijed zahtijeva ispunjenje uslova. Rekao je kako smo mi prilagodljiv narod i da nas onako bezuslovno prime sigurno EU ne bi imala boljih građana. Naš problem je što, kazao je, dok ne moramo, ništa ne učinimo, odnosno sve nešto odugovlačimo, komplikujemo…. Kad vidimo da moramo onda i hoćemo i možemo.

Kako vrijeme prolazi sve sam ubjeđenija da nas je dobro opisao. I da je bio u pravu.

Drago mi je što je Bosna i Hercegovina konačno predala aplikaciju uprkos onima koji rade sve da bi BiH odvojili, izolovali i unazadili.

Neka se nešto pozitivno dešava. Jest da je i biće guravo, ali u pozitivan ishod ne sumnjam.Sigurna sam da ćemo, baš onako kako je moj prijatelj govorio, kad vidimo da moramo i htjeti i moći ispuniti uslove i biti prihvaćeni i kao država i kao građani.

Koliko i da li, uopće, ravnopravni,  drugo je pitanje.