Isto. Sve.Opet.
Taman pomislim da će ovaj dan biti bolji od prethodnog, a onda poziv…
Šta da radi insan koji cijelog života nije imao ni dilemu ni strah ni od čega i ni pred čim, osim pred Svevišnjim, kad medicina od njegovog bližnjeg digne ruke!?
Ima mogućnost izbora: da se i sam prepusti očaju i pusti da ga pacijent ponese sa sobom ili da se i u drugom slučaju prepusti očaju i povuče druge za sobom?
Šta god da izabere nije dobro.
Jer dobra nema.
Dovi, Allah je i Milostiv i Svemoguc!
:*
To jedino i preostaje draga moja Krajiškinja. Moram nekad nešto reći pa dođem ovdje. Hvala što čitaš.