Ramazani mog djetinjstva

1

 

Što sam vremenski dalje od mirisa halve uoči Ramazana sve jače taj jedinstveni miris osjećam. Jer, halva uoči Ramazana ili 27. noći imaju poseban miris. Barem meni. Spravljanje halve bila je rijetka prilika  kad su se obrazi moje majke zarumenjeli.  Nije me taj običaj privlačio kao što , nažalost, nisu ni mnogi drugi.  Nisam ni pokušala naučiti kako se halva pravi. Prvo zato što sam u to vrijeme prednost davala „šlagiranim“ kolačima i niko me nije mogao ubijediti da halva  nije  kolač odnosno pokušaj kolača ili kolačova  polusestra. A halva je halva. Šta da kažem? Ja nisam imala takav respekt prema halvi.

Tokom  Ramazana našu kuću su punili mirisi slanih i slatkih jela, kompota, a majka se trudila da svaki dan za iftar imamo nešto posebno što bi ponijeli na Kupušnjak, mjesto odakle se jasno i u svoj svojoj ljepoti vidjela seoska džamija. U to vrijeme bila je još uvijek ona sagrađena 1565 godine. Mi, djeca, okupljali smo se iščekujući mujezina Džafu da svojim gromkim glasom prouči: Allahu ekber…Allahu ekber i time objavi kraj posta. Kad bismo se okupili  ranije, propratili bi Džafu uzvicima: ljudi ode Džafo! Sad je to smiješno jer iako tako ne izgleda, ali svi smo imali satove i u kući i na rukama, ali Džafin sat je bio najsigurniji. Onda bi ga vidjeli na munari i  raspravljali da li se Džafo prvo iftari  pa  popne  na munaru ili će se iftariti kad završi učenje ezana? Kada bi začuli: Allahu ekber, pojurili bismo i vikali „Iftar,! Iftar! I tako su se naši uzvici miješali sa ezanom.

A za sehur budio nas je sat s mehaničkim  podešavanjem. Kada bi zazvonio i komšije bi probudio. Često su se šalili da oni ne moraju svoje satove  ni navijati. Bože dragi kako smo jeli!? Kao da smo upravo pretrčali nekoliko kilometara. Dovoljno da se umoriš i ogladniš, a nedovoljno da padneš od umora i da ti nije ni do čega. Majka nas je stalno poticala da jedemo jer „šta će nas držati cijeli dan“. Ipak, izdržavali smo.

Halvu  nisam pravila  sve dok nisam djecu rodila. Onda sam poželjela da i oni imaju te divne mirisne uspomene iz djetinjstva i da imaju i oni Ramazane svog djetinjstva.  Jer, halva je halva i ništa ne miriše kao ona.

 

Svim muslimanima Ramazan šerif mubarek olsun.